Revena

Iako se na širem području Balkana ova reč ustalila kao naziv za veselu gozbu čiji se trošak raspodeljuje među učesnicima u ovom tekstu ćemo razmatrati jedan zaseban oblik ovako imenovane prigode. Naime u selima Banata, sve do sedamdesetih godina prošlog veka, dan nakon poklada se održavao poseban običaj. Glavna odlika ove revene je da učešće u njoj uzimaju isključivo žene, i to one koje su se ostvarile kao majke, stoga su učesnice neretko nazivane „babama“. Na ovom piru nije bilo mesta deci, devojkama, nevestama i naručito ne muškarcima. Žene bi se sakupljale u kući jedne od učesnica, uobičajno neke usamljenice, dok su kasnije skupovi održavani i u kafani. Obred je počinjao pozivanjem na revenu kada je domaćica proslave ulicom pozivala učesnice, svaka od njih sa sobom je nosila hranu i piće spremno za gozbu. Po okupljanju otpočinjalo je veselje, svedočanstva govore o uistinu razvratnom slavlju, pričali su se „masni“ vicevi, zbijale „neumesne“ šale i održavali različiti igrokazi. Maskirajući se u lovca ili policajca one bi oponašale i muška ophođenja, nasrtale bi na druge žene, štipkale i ljubile ih. Zagrejane velikom količinom alkohola igrale su i pevale bećarce prepune psovki uz pratnju svirca, nekada isključivo gajdaša, koji je bio jedini prisutan muškarac. Ukoliko bi se neko drugi usudio kročiti na ovaj pir žene bi ga ismevale, priređivale mu skaradne scene i na posletku, ukoliko ne pobegne, prebijale ili svlačile te ga tako golog izbacivale na ulicu. Skup se razilazio u ranim jutarnjim časovima kada bi svirac pratio učesnice njihovim domovima ili bi se rastajali na raskršću.

Banaćanke nisu jedine Srpkinje koje znaju za za ovaj obred. Istovetno slavlje zabeleženo je i među njihovim sunarodnicama iz okoline Budimpešte. Revene su poznate i u susednoj Bačkoj. Ovde će se ovakva okupljanja nazivati „ženski bal“ ili „todorica“, imenovano prema održavanju za vreme Todorove nedelje. Sve do šezdesetih godina ovakva veselja su se odvijala i u Novom Sadu, u njegovim tada još paorskim krajevima. Osobenost bačvanskih proslava jeste ponoćna povorka koju bi žene održale oko kuće u kojoj odsedaju ili čak opkruživši čitavo naselje. One su činile buku lupajući posuđem i priborom sve sa namerom da rasteruju veštice i druga zlurada bića.

Ovakav oblik veselja zatičemo i kod drugih slovenskih naroda. Tako će Poljakinje, takođe u vremenu nakon poklada, u određenim mestima održati gozbu isključivo ženskog društva koja obluje alkoholom, humorom i posebnim igrama za lan i konoplju. Ovakva okupljanja, u tek nešto ublaženom obliku, sreću se u Poljskoj do današnjih dana najčešće nazvana „babski comber“. Slični običaji biće poznati i Slovakinjama dok će u delovima Ukrajine čitava pokladna sedmica biti imenovana kao “бабський тиждень”. Ukrajinke će takođe veselo proslaviti ovaj period, okupljene u krčmi uz alkohol i pesme brinuće se oko posebne klade “kolodka”.

Revenu moramo sagledati u sklopu pokladnih običaja kojima pripada. Stoga nas i ne čudi što su učesnice često maskirane. Ovo dopušta ženama da se lakše oslobode svakodnevnih pravila i preuzmu nove uloge. Ovakvo razobručavanje društvenih stega nas podseća da se nalazimo u prelaznom periodu, između zimskog i letnjeg razdoblja, dok ženama omogućava da sasvim slobodno iskažu sve ono što bi inače prećutale. Maske kao i skaradne scene ili „masne“ pesme služe da podstaknu na smeh koji ovde ima magijsku ulogu da otera zloslutne i osnaži plodotvorne sile. Ovo je takođe primetno u igrama koje se izvode zarad lana i konoplje, obe biljka kojima se bave prvenstveno žene, čineći tako da postanu rodne poput onih koje su i same rađale.