Kosa

Među slovenskim narodima kosa je u raznim pogledima, pogotovo magijskim, bila od velike važnosti. Pramen kose povezuje magijski ritual sa osobom kojoj je pripadao, s toga, da neko ne bi bacio na njih čini, ljudi su nakon šišanja, kao i opalu kosu, zakopavali u zemlju, stavljali pod kamen, skrivali od ptica, zatrpavali u mravinjak, ostavljali na plodnom drvetu ili stavljali unutar plota. Samo šišanje je zavisilo od starosti, pola ili vremena šišanja. Dete se šišalo prvi put tek nakon navršenih godinu dana, da mu se ne bi omeo mentalni ili razvoj govora.

Kosa se često u narodu smatrala za stecište čovekove životne snage i simbol izobilja. Postoji običaj trljanja brade zarađenim novcem, da bi ga bilo koliko vlasi na bradi ili trljanja i kose i brade kovanicom ”da bi takve bile klijavost i letina”.

Raspuštena kosa je bila odlika veštica, vila, rusalki, nečistih sila. Iz tog razloga nepokrivena kosa je mogla doneti štetu ljudima, letini ili domaćinstvu. Za ženu koja nema pokrivenu kosu govorilo se da je može odvući dvorišni duh, pojesti vuk ili da će se pretvoriti u zmije nakon smrti.