Vuk

Obzirom da je u pitanju zver sa kojom su se Sloveni najčešće sretali i koja im je predstavljala stalnu opasnost nije čudno što je zadobio značajno mesto u verovanjima slovenskih naroda. Svedočanstvo strahopoštovanja koje je ova životinja uživala jeste da mu se ime nije smelo pominjati, već bi se koristili raznim nadimcima kako on ne bi bio prizvan. Iz istog razloga nisu mu hteli nauditi a kada bi bili prinuđeni na to, nastojali su različitim darovima umilostiviti njegov duh. Izražena je i njegova zaštitnička strana, jer se povezuje sa kultom predaka koji mogu biti otelotvoreni u njemu. Tako se predmeti sa vučijim likom ili amajlije izrađene od delova tela smatraju izrazito otpornim i snažnim. Deca se imenuju Vuk i sličnim izvedenicama kako bi i ona bila otporna i izdržljiva jer već i samo ime deluje zaštitnički.