Vučji pastir

Jedan od mitova koji povezuje slovenske narode je i onaj o predvodniku vukova odnosno njihovom pastiru. Uobičajni tok mita govori o čoveku koji se, čuvši vukove sakrio na drvetu. Nedugo zatim, kraj drveta se sakupljaju vukovi i njihov predvodnik koji im određuje šta će loviti u narednom periodu. Na posletku ostaje stari i hromi vuk, kojem se namenjuje čovek sa drveta. Iako se isprva izbavlja, čovek ne uspeva uteći te biva pojeden od strane vuka. Kao predvodnici u predanju se pojavljuju različita bića i ličnosti, dok nekada i sam hromi vuk može biti predvonik čopora koji određuje lovinu. Iz ovog životinjskog oblika, ali i veze sa htoničnim, kao pastira vukova, možemo naslutiti “ljutu zver”- gromovnikovog suparnika. Tako da je onaj koji štiti stoku ujedno i onaj koji joj može najviše nauditi.