Troglavi suparnik

Bogato srpsko epsko pesništvo pored mnogobrojnih bitaka i znamenitih ličnosti opevaće i ženidbe velikih junaka. U ovakvim pesmama javlja se motiv „ženidbe sa preprekama“, tačnije, pred mladoženju se postavljaju različiti zadaci koje on ili neko iz njegove svite, najčešće njegov nećak, moraju izvrširi kako bi došli do mlade. Nakon svega sledi okršaj sa ličnošću koju mladin otac šalje da presretne svatove i kći vrati natrag. Verovatno najpoznatija pesma koja sadrži opisana zbivanja jeste „Ženidba Dušanova“, u njoj nailazimo na sledeće stihove:

„ima jedan Balačko vojvoda,

ja ga znadem, i on me poznaje;

kralj ga rani sedam godin’ dana

da rašćera kićene svatove

i da otme Roksandu đevojku;

sad će njega za nama poslati.

Na Balačku jesu do tri glave:

iz jedne mu modar plamen bije,

a iz druge ladan vjetar duva;

kad dva vjetra iz glave iziđu

Balačka je lasno pogubiti“

Protivnk je, dakle, prikazan kao posve nadnaravno biće sa svoje tri glave i sposobnostima da iz njih pušta vatru i vetar. U najvećem broju sižea ovu ulogu će imati mitologizovani Arapin koji će u pesmi „Ženidba Mirčete vojvode“ biti opisan na isti način:

„Dočeka ga crni Arapine,

Na Arapu do tri glave crne,

Iz jedne mu vihor vjetar puše,

Iz druge mu maven plamen liže,

A treća mu glava progovara“

Ipak, iz određenih pesama uviđamo da nije u pitanju nikakvo posebno biće, već pred sobom imamo masku, ili bolje reći napravu kojom treba poplašiti svatove. Tako najstarija zbirka srpske usmene tradicije Erlangenski rukopis sadrži pesmu „Ženidba Crnojević Iva“ u kojoj se navodi:

„To je teško Arap dočekao

pak otide u goru zelenu

kuda su drumi gospode svatovah,

pak im ondi u busiju sjedi.

Na se meće tri filjeve glave,

a na leđa vučje kočušine.

Kad su svati došli u busiju,

onda Arap iziđe na drume.

Iz usta mu sipa živi oganj,

a iz čela gromovi pucaju,

a na nos mu ljuta kiša ide -

zamagli se ona crna gora“

Prerušavanje može biti i znatno uproštenije. U pesmi „Ženidba Sibinjanina Janka“ kralj šalje svog vernog slugu koji je već devet puta otimao princezu da to ponovo učini:

„Ništ’ ne stade Lizanka Planinka,

Već oblači kožu od kurjaka

I navlači kožu od medveda,

Pa za njima ide u potragu.“

Ovde nema pomena dodatnih glava niti sposobnosti bljuvanja vatre, puštanja vetra, gromova i kiše. Jedino što ostaje od maske su kože divljih zveri u koje se ovaj protivnik odeva. Nasuprot ovim stoje primeri gde se junak sukobljava sa stvorenjem kom se ne naslućuje ljudsko poreklo. O takvom sukobu doznajemo iz pesme „Marko Kraljević i zmaj“ gde Marko prepričava majci kada se u životu najviše uplašio. Bilo je to pri povratku s mladom, isprošenom za Sibinjanin Janka, govreći šta ih je usput snašlo kraljević kazuje:

„Kad bijasmo gori u Skolove,

Gdino majke jadikuju sinke,

Poviruje zmaje su tri glave,

Su tri glave i šesterim krilim.“

Zapažamo da se ovaj troglavi protivnik izjednačava sa zmajem koji se katkad oponaša oblačenjem naručitih glava kao i zverinjih koža. Ovo preplitanje zmijskog i zverinjeg duboko je ukorenjeno u slovenskom mitskom poimanju, tako će Poljeski seljak upitan o izgledu zmaja istog opisati rečima: „Glava mu je kao u medveda, samo što u medveda uši stoje a u njega su kosmate.“. Opažajući svakodnevicu slovenski narod će uvideti da medved kao i zmije zimu provode daleko od ljudskih pogleda, što će se shvatati kao dalek, nepoznat i onostran prostor imenovan Irijem. Takođe je značajno da ih iz tog zimskog sna budi prvi prolećni udar groma. Ovim se medvedi i zmije, označeni kao ljute zveri, po svojim osobinama približavaju šumskom duhu i suprotstavljaju gromovniku. Jedan ovakav sukob spominjaće bugarska tradicija kada se sveti Đorđe nađe naspram sličnog protivnika:

„На път среща сура ламя,

trooglava, šestokrila,

път му пречи, hod ne dava,

zatvorila šest planini,

заключила шест извори,

ta ne dava kapka voda.

Izvadi se cveten Georgi,

извади се остра сабля,

ta zamahna i otseče,

ta otseče do tri glavi,

ta bliknali, ta potekli,

to potekli do tri reki:

първа река жълто žito,

друга река ройно вино,

treta reka med i maslo.”

Odnosno u tek nešto izmenjenoj verziji, sukob se završava stihovima:

„Той извади влашка ножа,

че й отряза дор три глави,

dor tri glavi, dor tri ustni:

proteklo e dor tri reki,

дор три реки черно кръви:

първа река - жълто жито,

vtora reka - ройно вино,

третя река - прясно мляко.”

Ponovo se sreće ista neman, troglava i šestokrila, tek ovaj put nije imenovana slovenskom rečju „zmaj“ već pozajmljenicom iz grčkog - „lamija“. Vidimo da ona zaprečava puteve i zaključava vode. Nakon što je Đorđe ubije i to ne kopljem kako je u ikonografiji oslikano, već mačem odnosno nožem, iz njenog tela će poteći tri reke „crne krvi“ sačinjene od raznovrsnog blaga – pšenice, vina, meda, masla i mleka. Sličan siže gde se mladi junak odvažno upušta u sukob sa nadmoćnim suparnikom nudi sledeću predstavu neprijatelja:

„люта змия трооглава,

trooglava, šestokrila,

dvanaeseopašita;

silom sili po planina,

po planina, po rudina,

ta zaprela tri klisuri,

zabranila tri planini,

razgradila tri gradove,

razselila devet sela

i zaprela devet svatbi:

така стоят не венчават.“

Prilikom sučeljavanja mladić se nalazi u problemu, međutim oslobađa se prevarom i uspeva je nadvladati:

„пресече я на два трупа;

плисна млеко като порой“

Ponovo je protivnik zmaj, sada u svom ženskom obliku kao zmija, i to ljuta zmija. Uz poznate osobine troglavosti i šestokrilosti daljim magijskim udvajanjem sada je i dvanaestorepa. I ovde svojim prisustvom zatvara puteve i reke i onemogućuje putovanja, trgovinu kao i , iz srpske tradicije poznate nam, svadbe. Nakon pogubljenja zmije ovde iz nje kulja jedino mleko. Ta veza zmije i mleka, ali i ostalih blaga, ne treba da čudi premda lužičkosrpska tradicija bića koja domaćinstvu obezbeđuju blagodati prema njihovim ulogama naziva: zmij mlokowy, zmij žitny, te vrovatno najmlađi oblik zmij penežny (zmaj novčani). Stoga se za osobu koja je imućna kaže da: „Wón ma zmija” (On ima zmaja) za šta potvrdu daje i ruski izraz „Змей деньги таскает“ (Zmaj mu dovlači novce) korišten u istom značenju. Nema sumnje da iza lika troglave nemani koja zatvara puteve i reke a čijim se savladavanjem oslobađaju blaga treba videti nemilosrdnu stranu upravo božanstva koji se brine o blagu – dakle samog Velesa. Konačno izjednačenje ovih motiva dolazi iz Češke gde se u delu srednjovekovne književnosti Tkadleček navodi: „Ký jest črt, aneb ký Veles, aneb ký zmek tĕ proti mnĕ zbudil?“ (Koji te je črt, ili koji Veles, ili koji zmaj protiv mene pobudio?).

Zanimljivo je što odraz ovakvog mitskog kazivanja kakvo nam se kroz pesme prikazalo nailazimo i u drugim indoevropskim tradicijama. Iako je siže o sukobu junaka i uglavnom višeglavog zmajolikog bića planetarno česta pojava uočavaju se mnogo određenije sličnosti. Pogledamo li u najstariji spis indo-arijskih naroda, drevnu Rgvedu, zatećićemo istovetan sukob gde se gromovnik Indra bori protiv strašnog zmaja, čije ime, Vrtra i naprosto znači „zaustavljač“, „obuhvatilac“ i odnosi se na događaj u kojem on zatvara vode. Njega će ubiti Indra svojim gromovitim oružjem nakon čeka će reke ponovo poteći, kao i u bugarskim pesmama. Savladan će biti i Višvarupa (onaj sa mnogo oblika) opisan kao šestooki i troglavi zmaj nakon čije smrti su oslobođene krave – i ovde dakle dolazi do naviranja blaga. Oba ova neprijatelja biće opisni kao zmije (ved. áhi). Upravo ova reč naćiće se u nazivu bića iz iranske tradicije, to je troglavi zmajski kralj Aži Dahaka, od čijeg imena putem turskog jezika potiče i naš izraz aždaja. Kako nas obaveštava Avesta, njega, takođe troglavog i šestookog, će poraziti pravedni junak Traetaon. U poznijem persijskom epu Šahnama ime junaka se preobražava u Feridun, a doznajemo i o ženidbi njegova tri sina. Kako bi ih iskušao i proverio njihovu hrabrost zmajeborac Feridun se sam prerušava u zmaja koji bljuje vatru i kipti od jarosti te prepada svoje sinove na putu dok dovode neveste u svoj dom. Po njihovim reakcijama on im dalje deli zaduženja.

Jasno je da smo putem ovih tekstova dospeli u najdalju indoevropsku prošlost. Uvideli smo da je troglavi zmaj koji zatvara vode i puteve upravo onaj koji donosi blago i imućstvo. Dok je u svom nepovoljnom obliku kada šteti ljudima poziva se zmajeborac, gromovnik, da savlada neman i tok vrati u red. Isti sukob biće isceniran na svadbi kada mladi junak treba da posvedoči svoje namere i da se dokaže kao dostojan mlade i spreman za svadbu koja će nakon uspešnog savladavanja biti obasuta svakim bogatstvom.