Milati se

Nakon obavljene žetve na imanju se čuvao poslednji snop žita. Iz tog snopa uzimano je zrnevlje koje je se koristilo prilikom spremanja obrednog hleba u vreme jesenjih, odnosno zimskih svetkovina. Tada bi domaćin blago skriven iza ovog hleba upitkivao ukućane da li ga oni vide, odnosno da li se mila, pomalja, iza hleba, Nakon što bi mu ukućani odgovorili da ga mogu videti, on bi im upućivao odgovor formulom: „Sad malo, a do godine ni malo”. Imajući na umu da naredna žetva bude još bogatija, da se prikupi još više žita, a samim tim i da još veći hleb bude sapremljen. Ovakav obred znan je gotovo svim slovenskim narodima, u nekim regionima ipak ne bi bilo obrednog hleba, već bi domaćin bio skriven upravo iza onog poslednjeg snopa čuvanog u kući ili u ambaru. A posebnost ove ritualne radnje je što nju, u istovetnom obliku, zatičemo i među pisanim izvorima zapadnoevropskih hroničara koji izveštavaju o ovom obredu prilikom žetvenih svetkovina zapadnoslovenskih Rujana, na rtu Arkona u svetilištu boga Sventovita.