Kađenje
Ovim terminom se može označiti svaka upotreba dima u ritualne svrhe. U osnovi ova praksa verovatno počiva na praktičnom isterivanju isekata dimom i služi pročišćivanju. Stoga se u magijskim obredima dim koristi upravo prilikom otklanjanja nečistih sila. Takvo je kađenje, najčešće dece, vučjom ili medveđom dlakom kako bi se otklonila nesanica ili strava. Ovakva verovanja ostavila su traga u narodnoj medicini, gde su dimom lečene različite bolesti. Slično se postupa i sa domaćim životinjama koje su bivale kađenje na određene svetkovine radi zaštite. Osim bolesti kađenjem se otklanjaju čini i uroci, o čemu svedoči srpska bajalica:
“Sekirom te sečem, vatrom te gorim, tamjanom te kadim, vodom te spiram”
(SMR: 235).
Literatura:
- Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
- Анна А. Плотникова - „Кађење”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001