Сварог

Битно је истаћи да једино спомињање овога божанства налазимо у Ипатијевском летопису. Сам летопис начињен је у XV веку и састоји се из неколико старијих списа од којих је један и „Повест минулих лета“. У њему се налази додатак са словенским преводом хронике грчког писца Јована Малала из VI века. У тој допуни се имена грчких богова Хефеста и Хелиоса преводе као Сварог и Дажбог. На основу самог изједначавања не може се утврдити које од Хефестових особина одговарају овом божанству односно по којој основи су они изједначени, стога не можемо знати тачну функцију Сварога. Уз помоћ етимологије доносе се разнолике претпоставке, тако се Сварог проглашава небеским божанством, заштиником брака, покровитељем ковача, богом ватре или се истиче његова очинска улога напоменута у летопису. Међутм, око ових претпоставки и даље нема усаглашености.