Могући трагови Моране код Срба

Познат нам је западнословенски обичај изношења обредне лутке, на окончању зимског периода, назване Morаna, Mоrena, Marzanna али и Zima, Śmiertka или Smrtelnička којa се уништавала најчешће спаљивањем и потапањем. Слично се поступа и са лутком спаљиваном у склопу Масленице, источнословенског обреда предпролењег периода. Лутка је најчешће названа по самој прослави, док се у Украјини јавља и облик Марена, Мара. Сличне поступке затичемо на југу, у Хрватској, где се у склопу сличних покладних поворки спаљује и обредна лутка.

Занимљиво је да начин поступања са обредном лутком затичемо описан кроз предају са Маљена о Краљевић Марку и крчмарици Мари. Наиме, говори се како је Марко због издаје запалио Мару која је отишла на реку, где је безуспешно покушала да се угаси. Ово предање уткано је и у топонимију тог краја, тако срећемо Крчмарску реку али и Марин брег. Различити облици сукоба Марка и крчмарице бележе се у предањима и песмама широм јужнословенског простора. Таква је и песма „Марко Краљевић и аждаха“ где се поново јавља крчмарица која га издаје за шта је он кажњава спаљивањем.

„Он ухвати Росу крчмарицу,

Срдито јој Марко говорио:

»Стани море, да ти пиво платим?«

Обуче јој воштану кошуљу,

Пак запали су четири стране,“ [1]

Уз то, мотив утопљене девојке, може се назрети у топониму Дивчибаре, који се јавља на више места у северозападном делу Србије. Приметно је и да се у близини Дивчибаре код Цветковца налазе и Марин вир, Марин брод, Марина ливада, Марин јасен и Марин гроб. Овакво сабирање митолошких назива предела може указати на трагове старије митске слике.