Љуљање

Ова радња магијског својства најчешће је вршена као саставни део обележавања пролетњих светковина. Тада би се на великом и здравом дрвету или на посебним стубовима постављала љуљашка. Она би се справљала од ужади и даске, а неретко би додатно била украшена цвећем и бршљеном. Дан уочи празника или већ рано изјутра, на љуљашци би се њихали сви учесници обреда, самостално или у пару, седећи или стојећи у зависности од врсте љуљашке. Сам чин пратиле су и обредне песме или подвикивања, а из њих сазнајемо и значење овог дела пролетњих обреда. Такве песме највише се темеље на облицима имитативне магије, како би ова радња деловала на плодност и раст усева, пре свега конопље, али и на заштиту самих учесника обреда. Поред оваквих обредних песама, јављају се још и шаљиве као и љубавне песме.