Димњак

Овај део куће заузима веома битно место у великом броју како годишњих, тако и магијских ритуала и гатања али и у склопу свадбе.

За димњак се верује да представља место преко ког вештице, вампири и разни злодуси (али и суђенице) улазе у дом. С тога се као заштита од истих на димњак ставља глогов колац или грану.

Након сахране укућани загледају димњак, да се не би плашили покојника; представља и пут одласка душе умрлог у загробни свет, а домаћица ,,храни” умрле бацајући им на Бадњи дан остатке вече у димњак. Хучање ветра у димњаку се тумачи као јецај умрлог, преклињање за свој помен. Уколико се на димњаку примете сова или гавран, то предсказује смрт у кући.

Код Јужних Словена, а нарочито Бугара, за време ,,Вучијих дана” присутан је ритуал чија је улога обеснаживанје вукова који се састоји из закуцавања клина у димњак, замазивања глином или свежом балегом. На,,Медвеђи дан” у димњак се приносила жртва медведу у виду зрна кукуруза или свежег хлеба.

Када девојке желе гатати о браку, оне отварају димњак и постављају питања или изговарају љубавну басму када желе опчинити младића.

Као део свадбених ритуала, млада при првом уласку у кућу обилази три пута око огњишта и гледала кроз димњак.