Živa vatra

Ono po čemu je posebna ova vatra je način njenog nastanka - trenjem između dva drveta jedno o drugo, a sam čin se naziva vađenje žive vatre. Živu vatru su najčešće vadili u „nijedno doba” ( posle ponoći) ili ranom zorom - dok dan napreduje. Korištena je u mnogim obredima a jedan od njih je obred pročišćenja od bolesti koji je tekao ovako: nakon što se živa vatra izvadi, podelili bi je na dva dela kako bi ljudi i stoka mogli da prođu između nje i prilikom prolaska bi izgovarali: „Prođoh vatru ne izgoreh, prođoh bolest ne napade me”; i time zaštitili sebe od bolesti.