Oličenje bogova

U nauci je dugo bio prisutan stav o animizmu slovenskih verovanja. Smatralo se da Sloveni svoja božanstva nisu doživljavali blisko ljudskom obliku, već da su ona bila samo imenovane prirodne pojave ispunjene duhom. Ovakvo stanovište počiva na rasnoj teoriji popularizovanoj 1930-ih i 1940-ih godina među nemačkim autorima. U njoj se zagovara potreba za germanskim uticajem kako bi se prevazišao inferiorni animizam u verovanjima Slovena. Nažalost, usled manjka interesovanja za izučavanje slovenske mitologije, ovakav stav se proširio i održao među zapadnim autorima. Ipak zabeležena svedočanstva kao i živa tradicija pobijaju ovu tvrdnju. Najočigledniji dokaz za oličenje bogova jesu njihova imena, jer se razlikuju od imena pojava kojim oni vladaju. Kada se slovenska verovanja razmotre u okviru celokupne indoevropske porodice savršeno se uklapa otelotvoren prikaz božanstava. Ova oldika primećuje se još kod protoindoevropskog sloja, pa je razumljivo pripisati je i Slovenima. Naravno, moguće je da do oličenja nije došlo u jednakoj meri za sva slovenska plemena, niti za sve staleže društva. Isto tako važno je i naglasiti jak animistički odnos ka bićima nižeg ranga koji je takođe prisutan među različitim indoevropljanima, a koji je nabolje očuvan u narodnoj baštini.