Kletva
Zasniva se na verovanju u magijsku moć reči da sudbinu, prirodne sile, boga ili demone pokrene na nanošenje zla određenoj osobi. One služe kao opomena odnosno poruka da se ne treba i ne sme činiti drugome zlo i nepravda, ali se najčešće koriste kao odmazda za učinjena zlodela.Tragični događaji u životu kao što su smrt, bolest, neplodnost i drugi su tumačeni kao rezultat bačene kletve. Zaklinjanje je takođe vid kletve koje označava svesno stavljanje samog lica pod kletvu ukoliko ne govori istinu ili ne ispuni obećanje. Za najteže izrečene kletve se smatraju roditeljeska i kletva kuma. U narodu postoji kazivanje: ,,Bolje je izbiti dete nego kleti”.
Literatura:
- Лидија Радуловић - „Родитељска клетва као невидљиво насиље: дискурс антиматеринства у традицијској култури“, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 2007, вол. 50, бр. 1-2, стр. 887-898
- Љиљана Суботић - „Клетвени записи у старим српским записима и натписима Љуб. Стојановића“, Етноантрополошки проблеми, Београд, 2007, вол. 2, бр. 2, стр. 137-146
- Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970