Jalovost

Ovo stanje se u narodu smatralo posledicom čini, roditeljskog prokletstva ili kao znak sudbine. Ženama koje nisu imale decu zabranjivano je učestvuju u svadbenim obredima, da budu kume i da sakupljaju letinu prvih plodova.

U posebnu vrstu narodne medicine spadaju i magijske radnje za izbavljenje od jalovosti a mnogi postupci prevencije iste ulaze u sastav svadbenih običaja. Tako su rasprostranjeni običaji da se mladi stavlja dete u krilo, u bračnu postelju su najpre stavljali dete povijeno u pelene, mladenci su bili zasipani pšenicom a stavljala se i u mladinu cipelu.

Kontakti sa trudnicom, ženom koja ima mnogo dece, porodiljom ili novorođenčetom se smatra lekom protiv jalovosti. Isto tako žena koja ne može da zatrudni je uzimala pojas ili odeću koju je do tada nosila trudnica, sedela na mestu na kome je obavljen porođaj i uzimala da odleži pored novorođenčeta umesto porodilje.

Sredstva za postizanje plodnosti su bili takođe i hleb kao i predmeti koji se koriste za spremanje hleba. Tako bi neplodne žene žurile da sednu na mesto gde je tek ispečen hleb ili na sam hleb. Na svadbi su mladu stavljali da sednu u naćve i dodirivali mladence loparom ( lopatom za hleb).

Kako postoje magijske radnje za otklanjanje jalovosti tako postoje i za sticanje. Da bi žena izbegla trudnoću ležala je na prostrtoj paprati ili bi nakon porođaja zakopavala posteljicu pod topolu koja nema seme. Prebrojavanje raznih predmeta, prstiju itd. služilo je kao sredstvo privremene jalovosti. Da bi odredila broj godina tokom kojih ne želi da zatrudni, mlada bi brojala zrna prosa, crepove na kućama, dimnjake. Takođe mlada bi dok bi sedala pod sebe stavljala onoliki broj prstiju koliko godina nije želela da zatrudni.