Daća

I u najranijim dokumentima o pogrebnom obredu kod Slovena žrtve zauzimaju bitno mesto. Veruje se da pokojniku treba obezbediti na onozemaljskom svetu isto ono što mu je bilo potrebno na ovozemaljskom, odnosno hranu i piće. Na osnovu takvog verovanja nastale su i daće, ritualne gozbe u jelu i piću na grobu pokojnika ili pred kućom ako je nevreme, ali nikako u kući. Na daću, koja se održavala više puta u toku prve godine od pokojnikove smrti, bilo je uobičajeno da učesnici donose svoje priloge u jelu i piću. Najvažnije je bilo da za vreme gozbe bude prisutno koljivo, pogača, voda, sveća, razna jela, voće i cveće. Na prvu i glavnu daću, prisustvovali su svi učesnici pogreba a jedno mesto se uvek ostavljalo prazno i veruje se da na tom mestu sedi sam pokojnik. Uz piće se blagosiljao pokojnik, gde se uvek izliva deo pića na zemlju, i nazdravljalo za dug život i zdravlje živima.