Česnica

Prilikom svake velike svetkovine pripremani su posebni obredni hlebovi. Ovo se lako može primetiti na slovenskom jugu, naručito u običajima srpskog naroda. Tako i proslavu kratkodnevice odlikuje nekoliko različitih peciva koja se spremaju isključivo za tu priliku. Među njima se ističe česnica, kao najvažniji hleb Božićne trpeze.

Mešenje

Sa pripremom ove pogače započinje se rano izjutra, pre svitanja, kada domaćica odlazi na bunar ili izvor kako bi zahvatila nenačetu vodu kojom će testo biti zamešeno. Ova voda se spaja sa brašnom u koje je samleveno i nekoliko zrna iz „božje brade“, odnosno poslednjeg pokošenog klasja koje se čuva u kući. Time se na hleb prenose plodonosne osobine koje ovo žito u sebi poseduje. Meseći, domaćica koja sprema ovu pogaču je odevena u svečanu odeću, tako joj iskazujući svoje poštovanje. Ona će u česnicu ubaciti i određene predmete po kojima će se predviđati o sreći njihovih nalazača, a koje će ovi tokom godine čuvati kao amajlije. Najčešće je u pitanju kovanica kao simbol imućnosti, dok se pored nje tu mogu naći i grančica drena, zrna žita ili parče drveta sa jarma. Po završetku mešenja testa domaćica bi odlazila u baštu i dodirivala drveta na koja je htela preneti plodotvornu moć česnice. Istom moći bivali bi ispunjeni i svi predmeti koji su došli u dodir sa testom ili kasnije ispečenim hlebom.

Pečenje

U vremena kada su u domovima plamtela ognjišta česnica se pekla na žaru, pod crepuljom. Ovo je bio posao domaćina koji bi nakon pečenice sada pekao česnicu. Dok je istu zagrtao žarom izgovarao bi posebne zagovore poput:

“Blagoslovio te Bog i današnji god, u polju narastala, srpom se nažinjala, na vršaju se navršila, u ambaru se nasipala, a u mlinu se namilala, u naćvama se nakuvavala, u vatri napjecala a na stolu se razmrvila” (Kulišić, 58.)

Ovako se ponovo naglašava veza česnice sa celokupnom letinom, baš u danu od kog zajedno sa mladim Suncem sve treba da napreduje.

Obed i obred

Ispečeni hleb zauzimao je posebno mesto na Božićnom stolu, neretko dodirivan isključivo u rukavicama, smešta se na belo platno ili svakovrsno žito i različite plodove. Za trpezom se odvija jedan od najstarijih sveslovenskih obreda, zabeležen još s početka trinaestog veka. Domaćin, skriven iza česnice, pita ukućane da li ga vide te nakon njihovog potvrdnog odgovora izgovara želje za boljim urodom naredne godine. Nakon toga porodica lomi hleb okrećući ga i dižući u vis, kako bi i žito tako visoko naraslo. Zagledaju odlomljenu parčad da vide koga je kakva sreća zadesila a potom započinju ručak jedući česnicu koju svaki ukućanin mora okusiti. Čak i preostale mrvice ove pogače u sebi sadrže plodonosnost, te se po svršetku obeda one posipaju u voćnjake ili zajedno sa hranom daju blagu.

Slovenske sličnosti

Najsličniji ovom hlebu balkanskih Slovena nailazmo na Karpatima. Ponovo vidimo pogaču spremanu od sopstvenog brašna i nenačete vode koju domaćica spravlja sa velikom pažnjom prateći brojne ritualne radnje. I u njemu se nalaze različiti predmeti koje se koriste u lečenju i čuvaju kao amajlije. Poput česnice i ovaj hleb se nakon pečenja odlaže na platno, zrna ili novac dok se kasnije deli među ukućanima ali i stokom. On će, kao i kreatkodnevica u ovim predelima, biti nazvan kračun.