Bršljan

Verovalo se da ova zimzelena biljka puzavica, nazivana još i brštan, britan i pljušt, ima čarobna svojstva. Naime, ona igra ulogu posrednika između ljudskog sveta i natprirodnih bića. U južnoj Srbiji i Makedoniji, drvo na kojem je rastao bršljan smatrano je za vilinsko (tj. mislilo se da se vile kriju u njemu).

Predanja nam kazuju da bršljan ima moć da odbije nečiste sile i zle uticaje, pa je često korišten kao zaštita: stavljan je u dečije kolevke, mlada i svatovi su se njime ukrašavali, takođe bršljanom su kićene i kuće o praznicima. Rasprostranjena je primena bršljana u svadbenim i pogrebnim običajima, naročito za vreme Jarilovog i Badnjeg dana. Kod slovenaca u pokladnim povorkama, jedno od maskiranih lica karnevala nazivano je „ta mršlanast” (bršljanasti), jep je bilo sasvim uvijeno u bršljan.

Takođe, ova biljka je imala primenu u ljubavnoj magiji, naročito u proricanju. Devojke bi, uoči određenih dana, otkinule granu od bršljana na koji je pao poslednji zrak sunca, i savijajući je u venac govorile bi: „Sunašce na zahodu… daj da u snu vidim svoga suđenika”, ili „Zeleni venče, ti ćeš se osušiti, ako ne dovedeš mog suđenika da te skine” i s tim vencem legle bi da spavaju, ne bi li u snu videle svog mladoženju. Bršljan se koristio kao lek od od glavobolje, mamurluka, krasta, otoka, opekotina, živih rana itd, i bio je simbol zdravlja i dugovečnosti.