Ala

Narodna predanja Južnih Slovena kažu da je ovo biće odgovorno za nepogode, i da čini ogromnu štetu dovlačeći olujne i gradonosne oblake, tako uništavajući letinu. Takođe se smatralo da ala može da izludi čoveka i on tada postaje „alosan”.

Glavni protivnik ale bio je zmaj, koga su ljudi doživljavali kao zaštitnika svog kraja, a to je takođe mogao biti i vetrovnjak (zduhać), ili zmajeviti junak.

Naziv „ala” je grčkog porekla i značenje mu je „grad” ili „tuča”. Smatra se da je ovo mitsko biće nastalo stapanjem legendi naroda sa prostora Balkana, ali da proces mešanja nikada nije sasvim završen.

Što se tiče oblika ale, u predanjima on nigde nije jednoznačno određen. Negde se verovalo da je ala nevidljiva i da se može čuti samo njeno šištanje, a negde da je neman sa ogromnim čeljustima, ili konjskom glavom. Drugi kažu da se pojavljuje u obliku orla, a negde da ala spušta zmijoliki rep do zemlje, dok joj glava ostaje u oblacima i ako bi neko video njenu glavu izgubio bi razum. U Crnoj Gori se verovalo da ala ima oblika žene, a u Bugarskoj da ima pseću glavu i žutu krljušt po telu.

U nekim krajevima ljudi su mislili da ala može biti i dobra, jer bi iz tuđeg sela ponekad njima donela letinu. U Srbiji se verovalo da ale jedu Sunce i Mesec i da tako nastaju pomračenja, a da su krateri na Mesecu posledice alinih ujeda.